INDIREKTNI GOVORNI ČINOVI
Apstrakt
U svakodnevnoj komunikaciji se često čuju iskazi koje ne treba shvatiti doslovno, jer se značenje koje govornik namerava da saopšti razlikuje od značenja rečenice koja je u osnovi iskaza. Po Serlu, prilikom izgovora indirektnog govornog čina govornik može da shvati rečenicu onako kako je izgovara, a istovremeno pod tim podrazumeva i nešto drugo. Značenje koje namerava da saopšti može se rešavati komplikovanim procesom zaključivanja uzimajući u obzir i prenesena značenja. Grajs u okviru teorije inferencije prikazuje indirektne govorne činove. On, takođe, smatra važnim prepoznavanje namere govornika te, da bi dao objašnjenje ovakvih pojava, uvodi dva pojma: pojam implikature i pojam principa kooperacije. Postoje suštinske razlike u shvatanjima pomenuta dva teoretičara. Teorija relevancije ne pravi razliku između doslovnog i prenesenog značenja. Oslanjajući se na teoriju Grajsa, Sperber i Vilson razlikuju dve vrste namera: informativnu i komunikativnu nameru. Njihova pretpostavka je da se prilikom interpretacije iskaza analiza koja je u vezi sa kodom dopunjava procesom zaključivanja koja omogućava potpunu interpretaciju. Ovi procesi nisu karakteristični samo za jezik. Preneseno značenje je osnova metafore i ironije, a i fikcija se može povezati sa prenesenim značenjem.
Reference
Grice, Herbert Paul. 1957. Meaning. The philosophical Review. 66. 377–388.
Grice, Herbert Paul. 1988. A társalgás logikája. In Nyelv, kommunikáció, cselekvés I., szerk. Pléh Csaba–Síklaki István–Terestyéni Tamás. 233–250. Budapest: Tankönyvkiadó.
Jagodics Balázs–Janacsek Karolina–Németh Dezső. 2013. Az indirekt beszédaktusok feldolgozásának reakció-méréses vizsgálata. http://www.researchgate.net/publication/270531854_Az_indirekt_beszdaktusok_feldolgozsnak_reakciid-mrses_vizsglata (2015. jún. 13.)
Pinker, Steven–Nowak, Martin A.–Lee, J. J. 2008. The logic of indirekt speech. PNAS, 105 (3) 833–838.
Reboult, Anne–Moeschler, Jacques. 2000. A társalgás cselei. Bevezetés a pragmatikába. Budapest: Osiris Kiadó.
Searle, John Rogers. 1988. In Nyelv, kommunikáció, cselekvés I., szerk. Pléh Csaba–Síklaki István–Terestyéni Tamás. 53–76. Budapest: Tankönyvkiadó.
Szili Katalin. 2004. Tetté vált szavak: A beszédaktusok elmélete és gyakorlata. Budapest: Tinta Könyvkiadó.
Zvolenszky Zsófia. 2006. Grice metaforaelméletének védelmében. Ki mondta, hogy az élet nem habos torta? Világosság, 8–9–10. 9–19. http://www.vilagossag.hu/pdf/20070507213140.pdf (2015. jún. 13.)
